U okviru programa rada udruženja za 2019. godinu koji se sufinansira sredstvima grada Kragujevca, organizovan je jednodnevni izlet za članove Centra. Članovi Centra posetili su Bovansko jezero, Sokobanju gde su obišli više znamenitosti.
Sokobanja poseduje obilje kulturno – istorijskih spomenika. Mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici i spomen česme služe kao podsetnik na davna vremena, dok su neki opstali i zadržali ulogu koju su imali od svog nastanka.
Čuveno Tursko kupatil- Amam, je jedno od takvih mesta jer se i do današnjih dana koristi u iste svrhe za koje je predviđeno izgradnjom, još u doba Rimljana. Upravo ovde može se osetiti duh prošlog vremena, duh rimske vojske koja je ovo mesto koristila za opuštanje. Nisu samo Rimljani, izgradnjom ovog antičkog kupatila bili jedini koji su ostavili traga na ovom mestu. Osvojivši Sokobanju Turci su prepoznali potencijale ovog kupatila te su ga odmah obnovili i nazvali Amam, stoga se i zadržao naziv „Tursko kupatilo“.
Veoma veseo,lep dan proveden sa dobrim ljudima od početka pa do kraja, čija je završnica poseta Manastiru Lešje.
Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji Kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.
Manastir Lešje podseća na Ruske svetinje. Ali kada u posetu manastiru dođu sveštenici iz Rusije, Rumunije ili Grčke – kažu da je graditeljski stil Lešja simbioza stilova svih pravoslavnih svetinja – ruskih, rumunskih, grčkih i srpskih.
U riznici manastira Lešje nalazi se jedna čestica Časnog Krsta Gospodnjeg, delić moštiju jednog od 40 sevastijanskih mučenika i epitrahilj Svetog Jovana Šangajskog. Prilikom osvećenja crkve u časnu trpezu ugrađen je i deo mošti kosovskog velikomučenika Svetog Kneza Lazara.
Iznad manastira Lešje, na steni koju nazivaju Hajdučka, nalazi se posebno osvetljen krst, koji se vidi izdaleka.
Tekst pripremili Nikolina Prodanović i Srđan Šćekić.
